Појам, порекло и феномен крсне славе и каквог додира има са Литургијом?

[Гост]

...loading shoutbox...

[smile]

Ваше мишљење...

[Grunf]

Ваше мишљење...

pa ima iz hrisscanske arheologije sa crkv.umetnoscu to pitanje i ima tamo dve teorije o nastanku, al me mrzi sad da kucam... mozda se nadje neko ko ce to da uradi. 
A ovo poslednje, kakav je odnos secenja kolaca sa sv.Liturgijom, mene je zanimalo nedavno...
narocito kad se sece kolac na Hristove praznike, posle Liturgije lomi se opet neki hleb (kolac), u slavu i cast... i to ne Gospoda (jer se kolac prinosi obicno u slavu i cast svetitelja), nego u slavu tog dogadjaja..

[Надежда]

Ако ћемо о овој теми да пишемо, предлажем да почено од велике љубави мајке Цркве према једном народу чији је сусрет овако некако почео


Alexander Shurlakov."A merry-go-round".

[smile]

Тему сам поставио жељан неког конкретног одговора. Ето "Грунф" зна где и како али не проговара. Колико имамо неке податке корени варирају, чини ми се, од Св. Саве. Српски народ је до примања православне вере у 9. веку заснивао своју веру на паганским и многобожачким митовима. Пошто се тај утицај паганизма на Црквено тло одржао и за време Св. Саве, он почиње да уводи прослављање светитеља у Христу као опозицију другим идолима који су у то време постојали. Такође, постоји податак да и за време Турског ропства, Срби нису увек имали слободу вероисповести, па се уместо одласку у Цркву на Литургију прибегавало "кућном богослужењу" у напору да се одржи континуитет Литургијског сабрања, где би домаћин куће на неки начин иконизовао свештеника а колач и вино замену за Евхаристију. Такође, узимам у обзир и то да друге православне земље немају крсну славу (Бугари, Румуни, Грци, Руси...). Немам ништа против крсне славе, само постављам питање неком искуснијем, колико такво празновање има додира са Литургијом? Јер ако је Св. Сава прибегао таквој одлуци из педагошких разлога која дотад није постојала, колико је "исправно" славити славу? Нарочито, ако узмемо за пример да је пуно Срба који се диче својом побожношћу у "крсно-славском" уместо у Литургијском смислу и што још увек у многим деловима Србије постоји паганско наслеђе које се рефлектује на живот Цркве као непроменљиво "предање" сумњивог порекла. Слично растојање налазим и утоме што неки бркају нацију и веру доводећи их на ранг поистовећења.

[Зоран Ђеновић]

Ваше мишљење...

........
A ovo poslednje, kakav je odnos secenja kolaca sa sv.Liturgijom, mene je zanimalo nedavno...
narocito kad se sece kolac na Hristove praznike, posle Liturgije lomi se opet neki hleb (kolac), u slavu i cast... i to ne Gospoda (jer se kolac prinosi obicno u slavu i cast svetitelja), nego u slavu tog dogadjaja..

И мени засмета када видим народ како трчи да врти колач после службе (уз обавезно "умрежавање" руком преко десног рамена) а да им пре тог, на пример, призив за причешће током литургије није ништа значио.

Волео бих да се обред сечења славског колача врати у наше домове. И да ми хришћани, са својим гостима, сви заједно запевамо тропаре и пресечемо колач. И свештеницима би било лакше. Довољно је што нас свештеник посети пре славе и освето водицу за тај празник, од које спремамо жито, колач и све остало.

Сви тога дана славимо тај празник-славу али су само поједини од нас домаћини трпезе (они којима су ти светитељи небески заступници пред Престолом).  А да се тога дана сви молимо у цркви и причестимо.

[Med]

Ama baš nikakve veze niti dodira sa Liturgijom.
Sa žderanjem i lokanjem ima, kao i sa prangijanjem. A naročito u posne dane sa prasetom (a ima i riba ko posti!).
Ovo je samo moje mišljenje.
Kakve su krsne slave kod Rusa? Akod Grka? A kod Rumuna? A Bugara? Šta-nemaju ih? CCCC, pa kakvi su to pravoslavci?

[Zavisa]

Postoje krsne slave i kod dela naših katolika, slave najviše  sv. Nikolu. Donesu u crkvu slavsku sveću koju sveštenik blagosilja. To je lep običaj, katolici slave imendan, isto i pravoslavni Rusi.

Čovek je biće rituala i nekad su ti ritali imali daleko veći značaj nego danas. Danas se izgubio smisao koji je imao i sad već slušam kukanje kako ide Đurđev dan a nema se para.

Inače mi se svideo jedan ritual kod cigana, tata se kao sakrije iza kolača i pita "el me vidiš" a deca odgovaraju "ove godine malo al dogodine ni malo", znači hleb će biti tako velik dogodine.

Onda se mi gosti zaklanjamo iza flaše piva pa isto pitamo.

[susa]

Српски народ је до примања православне вере у 9. веку заснивао своју веру на паганским и многобожачким митовима. Пошто се тај утицај паганизма на Црквено тло одржао и за време Св. Саве, он почиње да уводи прослављање светитеља у Христу као опозицију другим идолима који су у то време постојали.                 koji su to idoli bili u to vreme nekako ovo  zvuci kao da su djavoli dotle bili svi ,dal je to moguce

[Богомир Тихи]

Може ли се рећи да је Крсна Слава, на неки начин предукус Светог Причешћа?

[Меда Брутал]

па зар није ломљење хлеба и испијање вина са кољивом образ Литургије и њене суштине - светог причешћа?

[Богомир Тихи]

Наравно, само хтео и на овај начин да посведочимо праву улогу Крсне Славе, нарочито код оне браће која тек улазе у веру, тј. поново се враћају ПРАВОСЛАВЉУ.

[Миљан Давид Танић]

Ко се враћа православљу?


Него Медо... да ли си мислио на ломљење хлеба код куће или на литургији?